Nišville 2026: Tvrđava zasvirala punim plućima – Incognito, Vlatko Stefanovski i zvuci Balkana otvorili festival
Prva noć 32. Nišville Jazz Festivala donela je spoj vrhunskog džeza, balkanske tradicije i energije velikih koncertnih imena. Publiku su do kasno u noć držali Vlatko Stefanovski Trio, Stochelo Rosenberg, Incognito, KAL i Zejna.
Niška tvrđava ponovo je postala mesto na kojem se granice između džeza, rokenrola, funka, romske muzike i balkanske tradicije gotovo neprimetno brišu. Prva noć 32. Nišville Jazz Festivala otvorena je 13. avgusta, a već prvi koncerti pokazali su da će i ovogodišnje izdanje ostati verno ideji po kojoj je Nišville decenijama prepoznatljiv – da jazz ne zatvara vrata, već ih širom otvara različitim muzičkim kulturama.
Od lokalnih muzičara do velikih međunarodnih imena, prva festivalska noć bila je svojevrsno putovanje kroz različite muzičke svetove. Program je počeo nastupom niškog benda Dopamine, predvođenog saksofonistom i klarinetistom Ivom Barčićem, čiji izraz povezuje balkansku i romsku tradiciju sa savremenim džezom.
Bio je to simboličan početak večeri: Nišville je još jednom pokazao da svetska festivalska scena može da počne upravo od lokalnog muzičkog jezgra.
Jazz kao trenutak
Nakon uvoda usledio je nastup ovogodišnjeg nišvilskog laureata za doprinos jazz muzici, **Mikana Zlatkovića**, koji je sa svojim triom publici ponudio koncert zasnovan na improvizaciji i neposrednoj komunikaciji među muzičarima.
Upravo taj trenutak podsetio je na suštinu džeza – muziku koja nastaje sada i ovde.
„Dobar jazz ne mora uvek da govori unapred šta će se dogoditi. Ponekad je dovoljno da muzičari slušaju jedni druge“, bio je utisak koji je Zlatkovićev nastup ostavio na publiku, dok je atmosfera na Tvrđavi postajala sve življa.
Od Django Reinhardta do Niša
Poseban muzički trenutak priredio je trio **Stochela Rosenberga, Yannisa Constansa i Camille Wolfroma**.
Rosenberg, jedan od najpoznatijih predstavnika gypsy jazza, doneo je u Niš tradiciju koja svoje korene pronalazi u muzici Djanga Reinhardta, ali je na Tvrđavi dobila savremenu, dinamičnu i izrazito koncertnu formu.
Gitara je te večeri bila jedan od glavnih junaka festivala, most između različitih epoha i geografija.
Vlatko Stefanovski: sedam godina čekanja
Vlatko Stefanovski.
Njegov povratak na Nišville, posle sedam godina, bio je jedan od najiščekivanijih trenutaka večeri. Sa Ivanom Kukićem na bas gitari i Janom Stefanovskim za bubnjevima, pokazao je zbog čega njegov gitaristički rukopis zauzima posebno mesto na Balkanu.
Publika je sa posebnom pažnjom dočekala pesme koje nose prepoznatljivi pečat njegovog rada, među njima i „Čuvam noć od budnih“, dok je „Jovano, Jovanke“ donela onu vrstu tišine iz koje se rađa najglasniji aplauz.
A onda je došlo „Skopje“
Publika je ustala, a koncert je prerastao u zajednički trenutak muzičara i publike – jedan od onih prizora zbog kojih se koncerti pamte.
Stefanovski je tako završio svoj povratnički nastup na Nišvilleu.
Incognito – kada Tvrđava postane plesni podijum
Ako je Vlatko Stefanovski doneo emociju, **Incognito** su doneli energiju.
Britanski bend, predvođen osnivačem i frontmenom Jean-Paulom „Blueyjem“ Maunickom, nastupio je na Nišvilleu treći put, a njihov povratak dobio je i posebno priznanje – nagradu za najdužu saradnju festivala sa jednim izvođačem.
Za Maunicka, Incognito nikada nisu bili samo bend.
„Kada sam pre 47 godina počeo Incognito, nisam želeo bend. Bend je kao banda, borite se jedni protiv drugih. Želeo sam muzičku porodicu koja će rasti, prihvatati članove drugih bendova i stvarati drugačiju kulturu“, rekao je Maunick uoči nastupa.
Ta ideja se najbolje videla na sceni.
Incognito su od prvog do poslednjeg minuta održavali visoku energiju, a publika je reagovala plesom i pevanjem.
Tvrđava je u jednom trenutku više ličila na veliki soul-funk klub pod otvorenim nebom nego na klasičnu koncertnu pozornicu.
Završetak večeri sa„One Love“**, pesmom Boba Marleyja i The Wailersa, bio je gotovo simboličan: muzika kao zajednički prostor u kojem se publika i izvođači prepoznaju bez obzira na jezik.
Šaban Bajramović – kada Niš peva o svom gradu
Prva noć nije završena spektaklom u klasičnom smislu. Završena je sećanjem.
Nastup benda *KAL i Zejne Murkić* bio je posvećen 90. godišnjici rođenja Šabana Bajramovića, jednog od najvažnijih simbola niške i romske muzičke baštine.
Time je prva noć dobila svoju najvažniju lokalnu tačku.
Jer Nišville nije samo festival koji dovodi velike svetske zvezde u Niš. Njegova posebnost je upravo u tome što te zvezde postavlja u razgovor sa muzikom ovog prostora.
Od džeza do romske muzike. Od Django Reinhardta do Šabana. Od Vlatkove gitare do funk ritma Incognita.
Sve se te večeri susrelo na jednom mestu.
Festival koji ne odustaje
Ovogodišnji Nišville počeo je u okolnostima koje nisu jednostavne za kulturu. Direktor festivala Ivan Blagojević ukazao je da festival ove godine nije dobio sredstva Ministarstva kulture, ističući da opstaje zahvaljujući upornosti organizatora i njihovoj potrebi da „zaštite kulturu“.
Zato je prizor sa prve večeri imao dodatnu težinu.
Na Tvrđavi su bili muzičari iz Niša, Evrope i sveta. Publika je došla. Muzika je pronašla svoj put.
Nišville je još jednom pokazao da festivali nisu samo datumi u kalendaru i spisak izvođača.
Oni su prostor susreta.
Prva noć kao obećanje
Prva noć 32. Nišvillea završena je kasno, ali je utisak ostao jasan: festival je odmah postavio visoku lestvicu.
Bilo je improvizacije i tradicije, gitarskih virtuoza, soula, balkanskog melosa i svetskog zvuka. Ali najvažnije – bilo je publike.
A kada se u avgustovskoj niškoj noći sa Tvrđave čuju jazz, funk, gitara i glasovi nekoliko hiljada ljudi, postaje jasno da Nišville nije samo festival koji se održava u Nišu.
Nišville je deo muzičkog identiteta grada.
I prva noć ovogodišnjeg izdanja to je još jednom potvrdila.
Foto credits – Mario Denić
Paquito D’Rivera i Boney M obeležili drugo veče festivala
Drugo veče 32. Nišville Jazz Festivala donelo je spoj savremenog džeza, latino zvuka, disko-fanka i reggae energije. Pred publikom u Niškoj tvrđavi smenjivali su se Public Lunch, Barney Esville & Barks, La Orquesta de Antes, Paquito D’Rivera Trio, Boney M i Del Arno Ako je prva noć Nišvillea pokazala koliko široko festival može da postavi svoje muzičke granice, drugo veče je taj prostor dodatno proširilo. U petak, 14. avgusta, Niška tvrđava bila je mesto susreta mladog evropskog džeza, latino improvizacije, disko-fanka i reggae tradicije. Program glavne bine otvorio je poljski sastav Public Lunch, a veče je kasnije dobilo svetski ton nastupom Paquita D’Riverе i završilo se energijom Boney M i Del Arno Banda.
Veče mladog evropskog džeza
Festival je druge večeri otvorio sastav Public Lunch iz Gdanjska, bend koji pripada mlađoj generaciji evropske jazz scene. Njihov nastup postavio je ton večeri koja je od samog početka insistirala na otvorenom pristupu muzici i komunikaciji različitih stilova. Nakon njih nastupili su Barney Esville & Barks, a potom i argentinski sastav La Orquesta de Antes.
Od evropskog savremenog džeza do argentinskog zvuka, program se postepeno kretao ka glavnom jazz događaju večeri.
Paquito D’Rivera – susret virtuoza i improvizacije
Posebnu pažnju publike privukao je Paquito D’Rivera Trio. Jedno od velikih imena svetske jazz scene u Niš je donelo iskustvo koje povezuje latin jazz, bebop i klasičnu muziku. Njegov trio zasnovan je na neposrednoj interakciji, improvizaciji i preciznosti, što je upravo ono što je od nastupa napravilo jedan od umetničkih vrhunaca druge večeri.
D’Rivera je umetnik čiji se izraz teško može zatvoriti u jednu žanrovsku odrednicu. Njegov dolazak na Nišville bio je zato više od još jednog festivalskog koncerta – bio je susret Niša sa muzičarem čija karijera decenijama povezuje različite tradicije i kontinente.
Nagrađen je specijalnom nagradom „Car Konstantin“ za doprinos džez muzici,
Boney M – Tvrđava u ritmu disko-fanka
Posle jazz improvizacije, atmosfera se promenila, ali energija nije opala. Na scenu je izašao Boney M, predvođen originalnom pevačicom Maizie Williams.
Za Nišville je njihov nastup imao i posebnu simboliku. Festival je koncert povezao sa velikim jubilejem – 50 godina od objavljivanja prvog albuma grupe. Tim povodom Maizie Williams uručeno je festivalsko priznanje „Grand Prix“ – nagrada „Šaban Bajramović“ za doprinos i povezivanje jazza sa disko muzikom.
Posebno priznanje stiglo je i do Paquita D’Riverе. Za izuzetan doprinos jazz muzici i višedecenijski umetnički rad, D’Rivera je tokom druge večeri primio priznanje Nišvillea, čime je njegov nastup dobio dodatnu simboličnu težinu. Boney M, odnosno Maizie Williams, dobili su „Grand Prix“ Nišville festivala – nagradu „Šaban Bajramović“ za fuziju jazza sa disko muzikom. Priznanje je ujedno bilo i posthumna počast osnivaču i producentu grupe Franku Farianu.
Zvuk Boney M doneo je na Tvrđavu potpuno drugačiju vrstu energije. Publika više nije samo slušala koncert – igrala je, pevala i prepoznala melodije koje su obeležile nekoliko generacija.
Upravo u tome i jeste posebnost Nišvillea: na istoj festivalskoj sceni mogu da se sretnu jazz improvizacija i globalni disko hitovi, bez potrebe da jedan žanr potisne drugi.
Del Arno Band za kraj
Drugo veče zaključio je Del Arno Band, jedan od najvažnijih bendova domaće reggae scene. Njihov nastup posle Boney M doneo je još jedan zaokret u atmosferi, ali je zadržao osnovnu ideju večeri – muziku koja okuplja publiku i briše granice između različitih generacija i stilova.
Tako je program druge večeri, počev od mladog poljskog jazza, preko argentinskog zvuka i virtuoznosti Paquita D’Riverе, do disko-fanka i reggae ritma, dobio formu svojevrsnog muzičkog putovanja.
Foto credits – Art Krug
Treće veče 32. Nišville Jazz Festivala, u subotu 15. avgusta, donelo je spoj savremenog džeza, fusiona, world musica i soula. Na glavnoj bini nastupili su Deaf Platypus, Bend-it! Orchestra, Afro Gitano, Kyoto Jazz Massive, The Amy Winehouse Band i Dock in Absolute.
Ako su prve dve večeri pokazale širinu ovogodišnjeg Nišvillea, subotnji program doneo je još jedan zaokret – od savremenog evropskog džeza i orkestarskog zvuka, preko afro-gitano izraza, do japanskog nu-jazza i omaža jednoj od najprepoznatljivijih pevačica savremene muzike. Treće veče bilo je jedno od najslojevitijih festivalskih poglavlja, sa The Amy Winehouse Bandom kao centralnim događajem večeri.
Od češkog džeza do afro-gitano zvukaProgram je otvorio češki sastav Deaf Platypus, nakon kojeg je na scenu izašao slovenački Bend-it! Orchestra. Njihov veliki ansambl doneo je drugačiju dinamiku i pokazao koliko prostora Nišville ostavlja savremenim evropskim orkestarskim formama.
Nakon njih usledio je Afro Gitano, čiji je nastup otvorio put ka jednom od najiščekivanijih koncerata večeri.
Kyoto Jazz Massive – savremeni jazz bez granica
Posebnu pažnju privukao je japanski sastav Kyoto Jazz Massive, jedan od najzanimljivijih projekata savremene jazz i club scene. Njihov nastup, zakazan za 22.25, doneo je spoj jazz tradicije, elektronike, soula i savremenog urbanog zvuka.
Njihov nastup bio je uvod u vrhunac večeri – koncert The Amy Winehouse Banda.
The Amy Winehouse Band
U 23.35 na scenu je izašao The Amy Winehouse Band, originalni bend koji je pratio Amy Winehouse i koji danas nastupa sa njenim muzičkim nasleđem.
Koncert je imao posebnu emotivnu težinu jer je publika kroz poznate pesme ponovo čula zvuk benda koji je bio važan deo karijere Amy Winehouse. Umesto klasičnog tribute nastupa, na sceni su bili muzičari koji su sa njom delili koncertni život i koji danas čuvaju autentičnost tog zvuka.
Reakcija publike pokazala je koliko je muzika Amy Winehouse ostala živa i petnaest godina nakon njene smrti. U Niškoj tvrđavi, međutim, fokus nije bio samo na nostalgiji, već na kvalitetu benda koji je njenu muziku izvodio sa prepoznatljivom energijom i poštovanjem prema originalu.
Publika je pevala, igrala i prepoznavala melodije koje su obeležile jednu eru, dok je koncert istovremeno funkcionisao kao omaž umetnici čiji je glas ostavio snažan trag u savremenoj muzici.
Upravo u tome i jeste posebnost Nišvillea: na istoj festivalskoj sceni mogu da se sretnu jazz, elektronika, world music i nasleđe Amy Winehouse, bez potrebe da jedan žanr potisne drugi.
Dock in Absolute za kraj
Program treće večeri nastavljen je posle ponoći nastupom luksemburškog sastava Dock in Absolute, koji je na scenu izašao u 1 čas. Time je festival zadržao svoj prepoznatljivi ritam – da se posle velikog koncerta veče ne završava, već seli u novi muzički prostor.
Treće veče Nišvillea tako je ponudilo put od savremenog evropskog džeza do japanskog nu-jazza, afro-gitano zvuka i velikog finala sa The Amy Winehouse Bandom. Bila je to noć različitih generacija, kultura i muzičkih poetika – upravo ono zbog čega Nišville već godinama uspeva da ostane više od običnog festivalskog programa.
Photo credits: Mario Denić / Art Krug.
Nišville se oprostio od publike uz Galiju, Lavinu i Bohemiju – veče posvećeno niškom rokenrolu
Četvrto i završno veče 32. Nišville Jazz Festivala, u nedelju 16. avgusta, bilo je posvećeno istoriji niškog rokenrola. Na glavnoj bini nastupili su Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija, u programu koji je spojio generacije i više od šest decenija muzičke scene grada.
NIŠ – festivalsko veče pretvorio u svojevrsno putovanje kroz istoriju grada koji je decenijama stvarao bendove, autore i pesme prepoznatljive širom Srbije i regiona. Umesto međunarodnih jazz zvezda, Tvrđava je u nedelju pripala niškom rokenrolu – od legendarnih Daltona do novih generacija koje predvode Lavina i Bohemija.
Daltoni – početak priče
Veče su otvorili Daltoni, jedan od najstarijih niških rock sastava, osnovan još 1963. godine. Njihov nastup imao je posebno mesto u programu jer je podsetio na vreme kada se niška rock scena tek formirala i kada su prvi bendovi postavljali temelje muzičke tradicije koja će kasnije iz grada izvesti čitav niz značajnih autora i grupa.
Njihov izlazak na scenu bio je više od još jednog festivalskog koncerta – bio je susret sa početkom jedne muzičke epohe.
Galija – pola veka između Niša i publike
Nakon Daltona usledio je nastup Galije, benda koji ove godine obeležava 50 godina postojanja. Grupa je odavno prerasla lokalne okvire, ali je povratak pred nišku publiku pokazao da veze sa gradom iz kojeg je potekla nisu izgubile snagu.
Tvrđava je tokom nastupa Galije postala veliki hor. Publika je zajedno sa bendom pevala pesme koje su odavno postale deo kolektivnog muzičkog sećanja, potvrđujući da Galija i dalje ima posebno mesto u identitetu svog grada.
Lavina – nova energija niške scene
Posle Galije, energija se promenila. Na scenu je izašla Lavina, niški metal sastav koji je ove godine predstavljao Srbiju na Evroviziji i doneo mlađoj publici potpuno drugačiji zvuk.
Frontmen Luka Arsenijević opisao je Nišville kao „dušu ovog grada“, poručujući: „Nišville je kultura, Nišville je umetnost.“ Njegove reči dobro su opisale ono što se događalo na Tvrđavi – susret različitih generacija publike oko muzike koja dolazi iz istog grada.
Tokom nastupa publika je dva puta uzvikivala „Pumpaj“, a Lavina je odgovorila prihvatajući energiju iz publike. Bio je to jedan od najživljih trenutaka završne večeri.
Bohemija – poslednji koncert i poslednja poruka
Zavesu na 32. Nišville spustila je niška Bohemija. Poslednji tonovi festivala pripali su bendu nove generacije, čime je završno veče dobilo simboličan krug – od Daltona, koji pripada počecima niškog rokenrola, do benda koji predstavlja njegovu savremenu scenu.
Bohemija je na kraju koncerta sa bine poslala poruku „Studenti pobeđuju“, kojom je završen ovogodišnji festival. Poslednji trenutak Nišvillea tako nije bio samo muzički završetak, već i poruka koja je obeležila atmosferu u kojoj je festival održan.
Veče koje je spojilo generacije
Četvrti dan pokazao je da Nišville nije samo međunarodni jazz festival. On je i prostor u kojem Niš može da predstavi sopstvenu muzičku istoriju – od prvih rock bendova šezdesetih godina, preko Galije i generacija koje su obeležile jugoslovensku i regionalnu scenu, do novih bendova koji danas traže svoje mesto.
Tokom četiri festivalska dana na Tvrđavi su se smenjivali jazz, funk, soul, world music, afro-gitano zvuk, elektronika i rock. Završno veče bilo je drugačije od prethodna tri, ali upravo zato i važno: festival je svoju završnicu vratio gradu iz kojeg je potekao.
Nišville 2026. tako je završen uz četiri niška benda, punu Tvrđavu i poruku da muzička tradicija grada nije samo sećanje. Ona i dalje traje – na sceni, među publikom i u novim generacijama muzičara.